My title

Opstina Titel

Boris Desic

titel-opstinaOpstina Titel se nalazi na krajnjem jugoistoku plodne backe ravnice, medju dvema velikim rekama, Dunavom i Tisom, u Sajkaskoj, na samoj tromedji Backe, Banata i Srema.

Iako je omedjuju velike reke, samo su se dva od sest naselja nasonila na njihove obale, Titel na Tisu, a Gardinovci na rukavac Dunava. Drumom i zeleznicom za sat vremena se stize do Novog Sada, Zrenjanina, Beograda. Jedino prema Sremu titelska opstina nema kopnene veze posto je najblizi most na Dunavu tek kod Kovilja. Nepovoljnost geografskog polozaja opstine je u njenoj udaljenosti od znacajnijih medjunarodnih i regionalnih puteva.

Na 263,5 kvadratna kilometra opstinskog atara zivi 16936 (2002.) stanovnika u Titelu, Loku, Vilovu, Gardinovcima, Sajkasu i Mosorinu. Sediste opstine je naselje Titel koje ima 5831 stanovnika i nalazi se na desnoj obali Tise.

Titelska opstina je nizijska teritorija cije se nadmorske visine krecu od 72 – 130 metara. Izmedju najnize tacke u jugoistocnom delu, gde se Tisa uliva u Dunav i najvise na Titelskom bregu, visinska razlika iznosi svega 58 metara. U tom rasponu mogu se jasno izdvojiti tri visinske, morfogeoloske, fitogeografske i hidrografske celine: Titelski breg (Titelski plato, Titelska visoravan, Titelska lesna zaravan) ima oblik elipsaste površine izmedju Mosorina, Loka, Vilova, Titela i Tise. Njegova povrsina je 94 kvadratna kilometra. Prepoznatljiv je kao usamljena lesna uzvisica koja je sa svih strana opkoljena nizim zemljistem. Na severoistocnim i istocnim stranama, strmi lesni odseci visoki preko 50 metara, vekovima strazare nad Tisom, njenim promenljivim tokom i, preko Tise, nad Carskom barom. Prema Titelu odseci su visoki 30 metara.

Makroreljef Titelskog brega uocljiv je svakom putniku namerniku, bilo da mu prilazi iz backih nizina, bilo da uziva u njegovoj velicanstvenosti ploveci camcem po Tisi. Neobicna usamljenost, visina, nadmocnost u odnosu na Tisu i okolne depresije, kao i veoma raznovrstan reljef, osobine su po kojima se Titelski breg vecno pamti. Trag u secanju ostavljaju brojni brezuljci, doline, surduci, provalije, lesne piramide tzv. “plastovi”, padine sa “pložicama”, “pleća”, visece doline.

Lesna terasa zauzima zapadnu cetvrtinu opstine izmedju Sajkasa i Gardinovaca i deo je backe lesne terase. Terasa je nagnuta od severozapada ka jugoistoku.

titel-11

U blizini Titela prostire se manji deo lesne terase koji se zove titelska lesna terasa. Ona se prostire juzno od Titelskog brega. Na istocnom delu je smesten Gornji Titel, a na zapadnom oranice poznate kao “donje polje”. Istocna granica titelske terase je izrazena blagom kosom preko koje se glavna titelska ulica spušta u Donji Titel. Visa je od backe terase. Les je pogodan za gradjenje zemunica-laguma (Dobrovoljačka ulica).

Aluvijalne ravni Dunava i Tise su najniza zemljista titeske opstine. To su povrsine pored reka i nastaju kao rezultat nanosenja peska, mulja i gline. Aluvijalna ravan Dunava ja kod Gardinovaca siroka oko 6 metara, a kod Titela oko 10 kilometara. Dunav ovde ima mali pad i gradi ade, mrtvaje, rukavce. Izmedju Gardinovaca i Loka aluvijalna ravan Dunava se spaja sa aluvijalnom ravni Tise, koja sa severa i zapada opkoljava Titelski breg. Izmedju zeleznicke stanice Vilovo – Gardinovci i sela Vilova jasno se vidi stari tok Tise na mestu gde ga poprecno sece nasuti drum Novi Sad – Titel (Vilovacka bara).

Teritorija titelske opstine je u centralnom delu umerenog klimatskog pojasa, podjednako udaljene od Atlanskog okeana i Evroazijske nizije, gde se formiraju klimatski elementi koji se ovde manifestuju. Na klimu jos uticu i Jadransko more, Karpati, Alpi, planine Balkanskog poluostrva, veliki povrsine pod lesom. Na teritoriji opstine nema ni jedne meteoroloske stanice.

Klima je kontinentalna. Leta su topla i prilicno suva, a zime su hladne i ostre sa jakim mrazevima. Prelazna godisnja doba su kratka. Krajem zime, posle jednog vetrovitog i kisovitog perioda, sneg se naglo topi i ubrzo posle kratkog proleća dolazi leto. Ovde letnje vrucine ne zaostaju za zegama u primorju.

Sa hidrogeografskog aspekta podrucje opstine Titel karakterise bogatstvo voda. Tu su pre svega reke Dunav i Tisa, s jedne strane i razvijena kanalska mreza. Podzemna voda na aluvijalnim ravnima se nalazi na dubini od 4 metra, na lesnoj terasi na dubini od 50 – 70 metara, a na Titelskom bregu na dubini od 80 metara i vise. Na salasima, koji su nekada postojali na bregu, voda se vukla iz dubine slozenim mehanizmom koji je pokretala stoka.

Izvori prirodne mineralne vode u podnozju Titelskog brega prema Loku snabdevaju se vodom iz Titelskog brega. Moguce je da se ovi izvori snabdevaju vodom i iz aluvijalne ravni, posto su smesteni u starom recnom koritu kojim struji podzemna voda prema Tisi i Dunavu. Izvor prema Titelu narod zove Vodica. Drugi izvor se nalazi pored same raskrsnice za Lok.

Druga po duzini evropska reka Dunav ogranicava titelsku opstinu sa juzne strane duzinom od 16 kilometara.

titel-111

Spora, troma i uvek lenja reka Tisa ulazi na teritoriju titelske opstine kao granicna reka prema Banatu na 30 kilometara od usca.

Zahvaljujuci svom prirodnom polozaju, teritorija opstine raspolaze izuzetnim turistickim prirodnim motivima.

Okruzena sa dve reke, Dunavom i Tisom u koju se ovde uliva Begej, pored kojih se pruza sirok sumski pojas (bele vrbe, bele i crne topole), bogatog ribljeg fonda u rekama i divljaci u sumama su dobar preduslov za razvoj turizma. Sa Titelskog brega, kao najvise tacke u Backoj, pruza se pogled na Banat na istoku i na Frusku goru – Srem na jugu. Ostrva u Tisi i Dunavu koja su i danas prirodno nedirnuta, predstavljaju posebnu atrakciju. Zbog nedirnute prirode u ovim predelima se i danas mogu sresti retke i zasticene zivotinjske vrste, kao sto su: orao krstas, orao jastreb, orao belorep i stepski misar. Ove vrste grabljivica, zbog svoje retkosti, mogu se smatrati izuzetno lepim i dragocenim primercima za ovaj kraj. U ritskom podrucju, podrucju pored reka, legu se u manjim ili vecim kolonijama razne vrste caplji (bela, zuta, siva, ridja caplja), rode, kormorani i ostale mocvarice. Za vreme svojih seoba stalni posetioci ovih krajeva su patke i zdralovi.

U rukavcima reka, barama i kanalima rastu barske ruze – beli, zuti i sitni lokvanj – koji su zasticene biljke na teritoriji Vojvodine. Posebnu draz cine predeli prekriveni trskom. Kada je vetrovito trska se povija i cela povrsina dobija izgled zatalasanog mora.

Osnovnu stepsku zajednicu Titelskog brega predstavlja zajednica majcine dusice i djipovine. Ogranicenog je rasprostranjenja na pitomim padinama, blago nagnutim terenima ili na skoro zaravnjenim polozajima predolice ili lesne vrtace). Djipovina indicira odsustvo kosenja i ispase a samim tim i slozenije ekoloske prilike na stanistu. To za posledicu ima jedinstvenu strukturu zajednice koju karakterise vise od 150 vrsta visih biljaka. Babaluska je kao relikt suvog i toplog doba boreala u postglacijalu naselila ove prostore u isto vreme kada i sama stepa. Svedok je tog doba i toka procesa formiranja biljnog pokrivaca na juznom obodu Panonske nizije. Interesantna je po svom bioloskom ciklusu jer cveta u jesen, a plodonosi u martu mesecu. Spada u prirodne retkosti flore Srbije pa je zasticena vrsta (kandidat za Crvenu knjigu flore Srbije). Takvog obelezja su jos neki strukturni elementi zajednice majcine dusice i djipovine, medju kojima lepotom plene patuljasta perunika i gorocvet. One su specifične za prolece. Prva lici na razbacane belicaste, plavicaste i ljubicaste “jastuke” na najvisim delovima zatravnjenih padina uz Tisu, dok druga zaustavlja dah oblikom, velicinom i bojom svojih cvetova. Guste populacije gorocveta grade prava “zlatna ostrva” na obodnom, vrsnom delu padina na granici sa platnom. Rano leto ostaje u secanju po bordo – ljubicastim tepisima od glavica Valdstajnovog luka. Boja potice od njegovih upadljivih glavica koje na vetru lelujaju vrtacama brega. Za razliku od izvorne stepske zajednice koja je i konglometrat prirodnih retkosti i relativno uskog rasprostranjenja na specificnim mikrostanistima, stepska zajednica jesenjeg maslacka i stepskog vijka dominira u vidu paralelnih “traka” izmedju ogolelih pločica. Zajednica cesljaste pirevine i metlice se javlja u vidu uskog venca koji opkoljava najvise obronke brega. Izmedju “zbunica” metlice u lesu su izbuseni otvori u kojima se gnezde ptice pcelica i dr.). Najveci deo stanista izlozenih strujama ostrih vetrova su endemske zajednice lisajeva u vidu crnkastih mrlja na vertikalnim odsecima (jedno od tri nalazista u Evropi). Posebnu paznju zasluzuju i fragmenti suma hrasta medunca na ogranicenom lokalitetu istocnog dela titelskog brega. Tereni na kojima zivi gacac su manje sume bagrema na padinama brega. “Mosorinski brest” na platou je nestao pre nekoliko decenija.

titel-1

Od prirodnih resursa su znacajna dva izvora prirodne mineralne vode u podnozju titelskog brega prema Loku. Dobra voda, neposredno uz put, nije nezapazena. Sem Locana, koji je najvise koriste, ovde po vodu dolaze i stanovnici ostalih naselja opstine i mnogobrojni putnici koji tuda prolaze. Na osnovu obavljenih hemijskih analiza, sadrzaj vode iz ovih izvora slican je sadrzaju i kvalitetu vode Vrnjacke banje. Izmedju izvora na pasnjaku su mnogobrojne rupe – “kuce” tekunica.

Opstina Titel, iako spada u male opstine, ima veoma bogate turisticke prirodne motive. Ako dodamo dugu i zanimljivu istoriju, posebne etnografske karakteristike – mesavinu raznih obicaja, vera i kultura, proizvodnju zdrave hrane uz dobar turisticki plan, ovaj kraj ce vrlo brzo doci na listu turisticki poznatih destinacija.

Nastavite sa čitanjem: Nova pobeda Borca, Mudijada 2009, Internet u Sajkasu, Dve crkve u Sajkasu, Sekiceva kafana, Iterbejceva vetrenjaca, Hebrejsko pismo vrbe pronadjeno u dvoristu, Satelitska slika Sajkasa, Istorija Sajkasa, Sajkas danas, Izlasci, Sajkaska regija.


Leave a Reply